Uvek aktuelna tema za one koji planiraju pokretanje sopstvenog biznisa. Zakon o privrednim društvima poznaje nekoliko oblika organizovanja, među kojima su preduzetnik I doo najčešći u praksi. Iako nekada deluje na prvi pogled jednostavno dati odgovor na pitanje koja je bolja opcija od gore navedenih, u stvarnosti je to dosta kompleksnije I ono što je prema našem mišljenju najbitnije jeste analizirati svaki slučaj posebno.Često je ovo I najteži potez prilikom pokretanja sopstvenog biznisa iz razloga što ako ne sagledate sve aspekte moguće posledice mogu skupo da vas koštaju. Nemoguće je jednim tekstom obuhvatiti sve aspekte, ali ćemo pokušati u nastavku da predložimo neka osnovna pitanja o kojima treba razmisliti.
Pitanja koja je potrebno sebi da postavite:
- Koliko ste spremni da odgovarate za obaveze firme? Odgovornost je veća u slučaju preduzetnika iz razloga što on odgovara celokupnom svojom imovinom neograničeno. I ovde nije kraj jer u slučaju neizmirenih poreskih obaveza I članovi vašeg domaćinstva su takođe odgovorni. Sa druge strane osnivači doo ne odgovaraju svojom ličnom imovinom već imovinom samog privrednog društva. Samo u slucaju da članovi imovinu firme koriste za lične potrebe odgovaraće svojom ličnom imovinom za obaveze firme.
- Da li pokrećete samostalno privatan biznis ili ne? Ukoliko je odgovor na ovo pitanje da, možete se registrovati kao preduzetnik Ili kao doo gde ćete biti jedini osnivac sa 100% udela u kapitalu. Ako sa druge strane pokrećete biznis sa još jednim licem ili više njih onda je doo pravna forma koja bi vam odgovarala, a osnivačkim aktom određujete procenat udela srazmerno čemu kasnije ostvarujete određena imovinska I upravljačka prava u društvu.
- Kakav način oporezivanja vam odgovara? Ovo je jedno od najtežih pitanja I teško je dati jednostavan odgovor. Veoma je bitno da pokušate da procenite situaciju sto je preciznije moguće.
- Ukoliko se registrujete kao preduzetnik imate opciju da budete paušalno oporezovani. Naravno preduslov je da delatnost kojom želite da se bavite može biti paušalno oporezovana ( za više informacija pogledati http://www.poreskauprava.gov.rs/o-nama/pregled-propisa/uredbe/174/uredba-o-blizim-uslovima-kriterijumima-i-elementima-za-pausalno-oporezivanje-obveznika-poreza-na-prihode-od-samostalne-delatnosti-.html). U slučaju da se opredilite za ovakav način oporezivanja Poreska uprava izdaje rešenje u kojem određuje fiksni iznos poreza I doprinosa koji ne zavisi od visine vaših prihoda. Jedino ograničenje je da vaši prihodi ne pređu 6 miliona godišnje, a ukoliko pređete ovaj iznos postajete obavezni da počnete da vodite knjige I menja se način oporezivanja. Najveća prednost kod paušala je slobodno raspolaganje gotovinom, a velika mana je što nikada niste unapred sigurni koji iznos poreza I doprinosa ćete morati da plaćate jer iako postoje kriterijumi kako se to utvrđuje konačanu procenu donesi poreski službenik. Takođe rešenje nećete dobtit ubrzo nakon registracije već čekate na njega nekada I više od godinu dana, a kada ga dobijete dužni ste u roku od 15 dana da isplatite razliku između onog iznosa koji je naveden u rešenju I onoga što ste vi plaćali.
- Drugi način oporezivanja u slučaju da se registrujete kao preduzetnik je samooporezivanje. U ovom slucaju plaćate mesečno porez I doprinose na prihode od samostalne delatnosti . Pojednostavljeno prihodima od samostalne delatnosti se smatra razlika između prihoda I rashoda tj. ostvareni rezultat. Ukoliko se dogodi da je ostvareni rezultat niži od minimalne osnovice ili ostvarite gubitak ipak ćete platiti doprinose ali obračunate na minimalnu mesečnu osnovicu koju određuje država I obajvjluje se u Službenom glasniku. Ukoliko tek započinjete sa sopstvenim biznisom I ostvarujete mali promet i budući prihodi su neizvesni onda je ovo najbolje rešenje. Iznos poreza koji plaćate prati nivo ostvarenog rezultata, za razliku od paušala gde plaćate fiksan iznos bez obzira na to kako poslujete. Ono što je mana jeste da se doprinosi obračunavaju na ostvareni rezultat I ukoliko se desi da on bude zaista visok platićete I visoke doprinose. Rešenje koje se nameće u ovom slučaju jeste da se opredelite za isplatu lične zarade. Zakonom nisu definisani uslovi i kriterijumi za utvrđivanje mesečnog iznosa lične zarade. Njen iznos preduzetnik samostalno utvrđuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Ipak i ovde je neophodno uzeti u obzir najnižu osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko odredite bruto ličnu zaradu koja je niža od važeće najniže osnovice za obračun doprinosa, platićete doprinose na najnižu mesečnu osnovicu. Dakle, ukoliko očekujete stabilne prihode i visoke finansijske rezultate ovo je zaista dobro resenje. Poreska stopa koja se primenjuje na ostvareni rezultat iznosi 10% i taj ostvareni rezultat možete da podignete sa računa bez plaćanja dodatnog poreza
- Ukoliko se registrujete kao doo porez na profit iznosi 15% I placate dodatnih 15% na prihode od kapitala ukoliko želite ostvarenu dobit da podignete sa računa. Ovo je jedna od najvećih mana. Koliki ćete iznos doprinosa plaćati zavisi da li zasnivate radni odnos ili ne. Odličan model za one koji tek počinju sa privatnim biznisom ili su prijavljeni kod drugog poslodavca jeste da rade kao direktor u doo ali bez zasnivanja radnog odnosa I na taj način minimalizuju troskove doprinosa. S obzirom da se ne zasniva radni odnos ne plaća se ni porez na rad. Znaći, ukoliko već radite negde I želite da radite još jedan posao tj da pokrenete svoj biznis, a istovremeno niste sigurni kako ce vaše poslovanje da izgleda u početku ovo je definitivno dobar izbor. Još bi trebalo napomenuti da kada se registrujete kao doo ne možete kasnije da se preregistrujete u preduzetnika dok obrnuto važi. Kao preduzetnik možete promeniti oblik u doo.
Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao pri donešenju odluke koji oblik organizovanja da izaberete. Kao što smo gore pomenuli uvek je teško dati jednostavan odgovor na ovo pitanje I nije na odmet konslultovani se sa stručnom osobom sa kojom ćete doći do najboljeg rešenja za vaš konkretan slučaj. Pročitajte I naš sledeći post koji se bavi najčešćim zabludama koje se pojavljuju u praksi I često zbunjuju klijente, a tiču se ove dve forme osnivanja.
